Свет нису мењали послушни људи, већ непослушни!
Да су остали послушни, свет у коме данас живимо, био би једно суморно и мрачно место, састављено од владајућих и оних којима се влада, много горе, суморније и мрачније од овог данас, са много израженијим разликама.
Замислите само да није било оних који су пре тачно 25 година, након готово 50 година стаљинистичког мрака, коначно одлучили да руше зидове и један систем који се представљао идеалним, а био је труо до сржи. Или да пре 70 и неку није било оних који су устали против Хитлерове тираније и страдања какво свет није видео. Вратите историју у назад до тираније једног човека и две државе, и пуцња младића у нади да ће век заноса и надахнућа надвладати век таме који се надвијао над Европом и светом. Ставите себе у црно беле филмове совјетске револуције и периода који јој претходио, ставите се у улогу исцрпљеног човека, који више од 15 сати проводи у фабрици, обесправљен и недеовољно плаћен, то све трпи... којег капиталистичка класа израбљује на почетку 20. века стварајући нови робовласнички систем. И тако даље и дубље у прошлост.
Ако мало боље сагледате, нису владајуће класе и елите биле те које су рушиле системе, да су се оне питале такав свет би и даље постојао, људи су били ти који су га рушили, млади, са идејом и вером да ће својом непослушношћу и одупирањем против стега које им је систем наметнуо, допринети стварању бољег света, праведнијег и хуманијег, без обзира на жртву која мора да се положи.
Данас, свет у коме живимо свакако да је хуманији, али питање које је пред свима нама да ли ћемо се задовољити окружењем које је мање сурово од неког пре или је наша обавеза да тежимо стварању бољег, па ма колико то утопијски звучало. Елите нису добиле власт у наследство, ми смо им је дали, бирократе, управу и чиновнике не плаћа држава него сваки порески обвезник, корпорације и компаније не праве новац, праве производе и услуге које ми купујемо новцем од нашег рада. Никада више се не говори о владавини права и закона, а никада мање појединац није постављен у центар те приче. Никада мањи проценат владајућих поседује богатсво и моћ, а никада већи број људи није омогућио тим истим елитама да до њега дођу. Наша реалност, ма колико смештена између тастатуре и шифре за Wi-fi, facebookа, twittera, сплавова и кафана, медија и корупција, то не сме да прихвати. Зар је наш капацитет мерљив само у битовима и бајтовима који путују виртуелним светом, лајковима и шеровима или је наша снага у речи и бунту?
Будите непослушни, будите будни и активни, тражите одговорност, захтевајте подношење рачуна, питајте, будите звиждачи, указујте на проблеме и мањкавости, једино тако сви заједно имамо неке шансе да будемо макар привидно наследници оних који су се због нас, у годинама и вековима пре нас, бунили и устајали.
04.01.2015.
Н.Р.
